Ultrazvučni pregled, mamografija i pregled magnetnom rezonancom su osnovni pregledi dojke. Ni jedna od ovih metoda nije superiorna u odnosu na ostale, već predstavljaju komplementarne metode kojima se mogu dobiti dodatne informacije o građi dojke ili eventualnim promenama u njoj. Kada će se raditi koji pregled zavisi od godina pacijenta, strukture dojke kao i prisustva karcinoma dojke u porodici. I u zavisnosti od tih faktora, radiolog će napraviti plan i raspored pregleda.
U zavisnosti od vaših godina, strukture tkiva dojke i istorije bolesti u porodici, radiolog će odredi metodu i raspored pregleda. Bitno je da se uvek posavetujete sa vašim radiologom. Takođe je jako važno da radiolog poznaje sve metode kako bi izabarao najbolju, kao i da bi izbegao eventualne nepotrebne preglede.
U standardnim slučajevima gde nema karcinoma dojke u porodici, ultrazvučni pregledi počinju da se rade u dvadesetim godinama, na godinu dana.
Inicijalni mamografski pregled se preporučuje od 40te godine, a od 50te do 70te rade se redovno na 2 godine . Kod slučajeva gde postoji istorija bolesti u porodici pregledi počinju ranije i rade se češće. takođe se u tim slučajevima preporučuje genetsko ispitivanje pacijenta kao drugih ženskih članova porodice radi utvrđivanja rizika i planiranja daljih pregleda.
Mamografija sa tomosintezom je napredna metoda za snimanje dojki koja omogućava stvaranje trodimenzionalnih slika dojki, što može poboljšati preciznost dijagnoze u poređenju s tradicionalnom dvodimenzionalnom mamografijom. Ovaj postupak pomaže u smanjenju preklapanja tkiva na slici, omogućujući lekarima bolji uvid u strukturu dojki. Mamografija sa tomosintezom često se koristi za rano otkrivanje karcinoma i drugih promena.
Važno je napomenuti da je mamografija sa tomosintezom deo sveobuhvatnog pristupa u dijagnostici raka dojke, uz klinički pregled i druge modalitete, poput ultrazvuka ili magnetne rezonance, u zavisnosti od potrebe i specifičnosti pacijenta.
Pregledi dojke magnetnom rezonancom se rade: kao skrining pregled kod visoko rizičnih pacijenata, pri utvrđivanju ekstenzivnosti bolesti, pri proceni rezultata terapije, kao dodatna metoda pri proceni stanja implanata.