Neurologija

Posle srčanog udara, moždani udar predstavlja vodeći uzrok smrtnosti širom sveta.  U Srbiji se svakih 15 minuta zabeleži jedan slučaj šloga. Odnosno oko 23.000 ljudi godišnje u Srbiji doživi akutni moždani udar, od tog broja, oko 7.500 izgubi život, isto toliko ostane s invaliditetom, dok se približno 8.000 uspešno oporavi. Preventivne mere mogu znatno umanjiti negativne posledice, posebno ako osoba u prvih sat vremena od pojave simptoma, zatraži stručnu pomoć i primi trombolitičku terapiju.

Najčešći simptomi neuroloških oboljenja su: mentalni problem, slabost mišića, drhtanje mišića, gubitak osećaja u ekstremitetima, neobjašnjiv bol, zbunjenost, problemi sa vidom, glavobolje

Najčešća neurološka oboljenja su: glavobolje i migrene, povrede glave i kičme, tumori mozga, šlog, demencija, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, Parkinsonova bolest.

Dijagnostika neuroloških oboljenja uključuje primenu različitih metoda za identifikaciju i praćenje oštećenja u nervnom sistemu:

1. Magnetna rezonanca (MR): Koristi snažno magnetsko polje i radio-talase za stvaranje detaljnih slika mozga i kičmene moždine. Posebno je korisna za dijagnostiku tumora, moždanog udara, multiple skleroze i drugih strukturalnih oštećenja.

2. Kompjuterizovana tomografija (CT): Koristi rendgenske zrake za kreiranje slojevitih slika mozga i kičme. Brza je i efikasna za otkrivanje krvarenja, aneurizmi, tumora, fraktura lobanje i moždanog udara, naročito u hitnim situacijama.

3. Elektroencefalografija (EEG): je neurološka dijagnostička metoda koja daje podatke o moždanoj aktivnosti, odnosno o funkcionisanju mozga, koji se ne mogu dobiti na drugi način.

EEG snimanje je bezbolno, bezbedno i neškodljivo. Elektrode se postavljaju na kožu glave pacijenta i beleže električnu aktivnost mozga. Ovu informaciju računar EEG aparata pretvara u grafički zapis koji lekar, elektroencefalografer tumači.

EEG je značajan u procesu dijagnostikovanja epilepsije, gubitaka svesti, konfuznih stanja, poremećaja spavanja. Takođe, EEG može neurologu pružiti korisne informacije tokom praćenja stanja posle povrede glave, cerebrovaskularnog inzulta, demencija, intoksikacija, tumorskih procesa u mozgu, infekcija mozga. Istovremeno snimanje EEG i video zapisa pacijenta značajno je u dijagnostičkom postupku epilepsija i drugih naglih, kratkotrajnih, ponavljanih poremećaja ponašanja i pokreta, jer omogućava da se oni analiziraju istovremeno sa zapisom električne aktivnosti mozga.

Standardno EEG snimanje obavlja se u budnom stanju, a ukoliko je klinički značajno, obavlja se i EEG snimanje posle delimičnog lišavanja (deprivacije) spavanja sa ciljem da se registruje EEG zapis u toku spavanja.

U okviru pripreme za standardno EEG snimanje, potrebno je:

• Uzeti lagani obrok 2h pre zakazanog termina snimanja.
• Oprati kosu dan pre ili na dan pregleda, ali ne koristiti regenerator/balzam, maske za kosu, lak za kosu i gel, jer mogu uticati na kvalitet zapisa.
• Na dan snimanja ne konzumirati alkohol ili napitke sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja.
• Uobičajeno uzeti svoju redovnu, propisanu terapiju.

U okviru pripreme za EEG snimanje posle delimičnog lišavanja (deprivacije) spavanja, potrebno je:

• Prethodne večeri zaspati dva sata kasnije u odnosu na uobičajeni ritam, i probuditi se dva sata ranije ujutru, najkasnije u 4h.
• Tokom pre podneva biti aktivan, ne dremati niti spavati, ručati i potom doći na snimanje.

4. Elektromioneurografija (EMNG): Ova metoda procenjuje funkciju mišića i perifernih nerava. Koristi se za dijagnozu mišićnih bolesti, neuropatija, radikulopatija i sličnih stanja.

Ove metode se često koriste komplementarno kako bi se postavila precizna dijagnoza i omogućilo adekvatno lečenje.